Обележавање педесетогодишњице Награде "Ђорђе Јовановић"

У Библиотеци града Београда, 31. октобра 2017. године, уприличено је свечано обележавање педесетогодишњице Награде "Ђорђе Јовановић" и додела Награде за 2017. годину. Присутнима су се обратили Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, председник жирија професор Леон Којен и Милосав Тешић, добитник Награде.

Жири за доделу Награде „Ђорђе Јовановић“, у саставу: проф. Леон Којен, (председник),  Драган Хамовић и проф. Александар Јерков (чланови) на завршној седници одржаној 10. 10.  2017. године у Библиотеци „Ђорђе Јовановић“  једногласно је одлучио да Награду „Ђорђе Јовановић“ додели Милосаву Тешићу за књигу Певање и мера у издању Службеног гласника, 2016. године. У образложењу Награде се истиче да "књига Милосава Тешића Певање и мера на најбољи начин наставља традицију песника-критичара у српској књижевности, од Лазе Костића преко Јована Дучића и Станислава Винавера до Миодрага Павловића, Јована Христића и Борислава Радовића".

О награђеном делу Милосава Тешића беседио је председник жирија, проф. Леон Којен, који је истакао да "није случајно што шест огледа ове књиге обухвата тако велик временски распон, од Стерије и Лазе Костића до наших дана. И као песник и као критичар, Милосав Тешић свестан је данас често заборављаног богатства српске песничке традиције и свега што јој дугујемо чак и кад тога нисмо у потпуности свесни. Најбољи пример те свести о традицији, треће битне одлике његовог критичког поступка, последњи је оглед у овој књизи, посвећен једном посебном метру Рајка Петрова Нога, којим је он испевао две међу најбољим песмама не само у свом опусу него и у српској поезији последњих деценија. То су песме „На Каракају” и „Кенотаф”, написане као још неке Ногове песме у особеном четрнаестерцу, за који Тешић прецизном анализом показује да је у ствари удвојен јампски седмерац, дакле кратак јамб добро познат из српске романтичарске поезије. Та чињеница сама по себи не би морала да значи много да Тешић истовремено не открива, истанчаном анализом низа Ногових песама у овом метру, како је песников сензибилитет нашао прави израз тек у речима за које осећа да чувају дух и етос националне традиције. Од таквих речи, каже Тешић, „створени су и класични српски метри, међу којима је и јампски седмерац”. „Удвајајући тај метар, односно стварајући тим удвојеним јампским седмерцима оригиналан четрнаестерачки стих, Рајко Петров Ного испевао је [неке од својих најбољих песама]: „Крај наметне громиле”, „На Каракају”, „Кенотаф” и „На одмирачи”. У њиховим четрнаестерцима оживљени су ритмови из наше класичне метричке традиције – али у новом, неочекиваном, емотивно прочишћеном и драматичном сазвучју.” „Тако се уједно показало”, закључује Тешић, „да су они својом удвојеном спрегом, што значи и новом ритмичком енергијом, способни да понесу потресне и трагичне лирске садржаје”. Али, да ли би данашњи читалац, чије је осећање за српску поезију 19. века често упрошћено до карикатуре, могао све то да осети без помоћи критичара?Целином своје књиге, чије смо богатство идеја и запажањаo српској поезији могли тек да наговестимо у овом кратком образложењу, Милосав Тешић још једном нас уверава у истину старе Ричардсове речи: „Poetry is the completest mode of utterance.” Човеку је, могли бисмо рећи, дато да се најпотпуније искаже у поезији."

Након уручења Награде, присутнима се пригодним говором обратио и Милосав Тешић, добитник Награде "Ђорђе Јовановић" за 2017. годину. Он је истакао да је  "био изненађен када је чуо да је књига Певање и мера награђена Наградом „Ђорђе Јовановић“, првенствено зато што скоро половину њеног обима захватају метричке анализе посебне врсте, што се – уз доста ретке изузетке – у тумачењу модерног српског песништва углавном занемарује или своди на узгредне и површне припомене, понекад и погрешне. Отворено речено, од знатне већине књижевних комисија које разматрају домете у савременој српској књижевној критици и есејистици тешко би се могло очекивати да, рецимо, обрате нарочиту пажњу на рад у којем је, на одговарајућим примерима из песништва Скендера Куленовића,  формулисано општеважеће метричко правило о изговорној вредности јатовског-ије- у српском ијекавском силабичко-тонском песништву. Готово да ништа мање, у овом смислу, није изгледало вероватно ни очекивати озбиљније разматрање прилога у којем се, уз естетичке анализе, детаљније указује на један оригиналан четрнаестерачки метар Рајка Петрова Нога, састављен од удвојених јампских седмераца, којим је он испевао неке од својих најлепших песама. У овој књизи (тек да напоменем) постоје још четири рада: два се тичу анализе двеју песама, Стеријине „Даворје на пољу Косову“ и Костићеве „Моја дангуба“, а два дужа огледа односе се на Настасијевићеву и Винаверову поезију. (У огледу „Шумна мисао Станислава Винавера“ приказано је, на примерима песама „Сунцокрет“ и „Тешка ноћ тресе гранама“, и Винаверово велико версификацијско умеће.). Библиотеци града Београда, уз захвалност за добро осмишљену организацују ове свечаности,  честитам што већ пола века додељује ову лепу награду, честитам са искреном жељом да истраје у том значајном доприносу развоју српске књижевности."

Поводом прославе педесетогодишњице Награде, у продукцији Библиотеке града Београда, снимљен је и документарни филм "50-годишњица Награде "Ђорђе Јовановић", а постављена је и изложба на којој је презентована архивска грађа из живота Ђорђа Јовановића и са ранијих додела Награде.

 

Copyright 2011 БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА - Обележавање педесетогодишњице Награде "Ђорђе Јовановић". Copyright by Библиотека града Београда 2011
Joomla Templates by Wordpress themes free

Mreža web prijatelja